Da letovanje bude pravi odmor

blog-image

Kod nas leto, sa kratkim prekidima, traje već tri meseca, a mi nikako da dočekamo letovanje. Deca imaju raspust, odrasli uzimaju godišnji odmor = odlazak na more. Nekako se svi fokusiraju na tih desetak dana u godini. Od celog letovanja se računa samo ono što smo proveli na moru. Kao da vreme, ni pre, ni posle toga ne postoji. Sve što treba da se dogodi, treba baš tad da se desi. Često se čuju rečenice: „tamo ćeš raditi ovo“, „tamo ćeš raditi ono“, „tamo ćeš jesti sladoled“, „tamo ćeš naučiti da plivaš“, sve ćeš tamo odraditi…

I stvarno, to je trenutak kada većina porodica provodi vreme zajedno. Svako čeka taj trenutak. Svi su veoma uzbuđeni, poneki i nervozni. Roditelji željni odmora, opuštanja, isključenja iz svakodnevnice. Za razliku od njih, deca su željna zabave, igre, jurnjave, kupovine i novih izazova. Očekivanja roditelja i želje dece se ni malo ne podudaraju.

Letovanje za većinu odraslih je izležavanje na suncu, kupanje, obilazak plaža i raznih restorana, šetnja u gradu, šoping, razgledanje okoline i druženje do kasno uveče. Kada imate decu, na ovakav odmor možete jedno vreme da zaboravite. Što pre prihvatite to, to ćete pre uspeti da uživate u novim čarima letovanja, ne odmora.
Letovanje sa decom izgleda malo drugačije i sve je podređeno njima. Samo letovanje kreće izborom odgovarajućeg aranžmana (još pre sajma turizma).

Potom ide kupovina stvari, pa pakovanje. Garderoba za toplo, za hladno, za ne daj Bože, pa rezervna odeća. Nabavka potrebnih lekova (probiotik, brufen, za alergiju, za ujed, za osip, za dehidraciju…) uz obavezno uplaćeno zdravstveno osiguranje. Ovo poslednje je jedna od najvažnijih svari! Slede nabavka zaštitnih krema za sunčanje, posle sunčanja i najvećeg nepriljatelja leta – sredstva protiv komaraca. Igračke su najvažnija stavka za decu. Treba spakovati igračke za auto/autobus/avion/kočije/magarca…, za plažu, za more, za sobu, za dvorište. Tome treba dodati telefone (ako smeštaj ima slobodan wi-fi). Hrana za celu porodicu u vidu grickalica, sendviča, vode i kafe. I kad spakuješ decu i sve što njima treba, ili će trebati, ostanu ti sporedni džepovi kofera za mamine i tatine stvari. A, i šta će nam toliko, važno je da smo tamo.

Koliko god dugačak da je put, koliko god da su odrasli umorni, deca nisu. Čim se stigne, smesti, odmah se ide na plažu. „Gde mi je kupaći?“ „Gde su mi papuče?“ i trk do mora. Taj prvi dan, uglavnom većini bude presudan. Umorni od puta svi istrče da vide to dugo očekivano more i plažu, par sati bez zaštite i evo nas pocrveneli ko rakovi. Sada već iskusna, unapred pripremim sve za taj prvi trk do mora i odmah isprskam decu. Mrzim kada tri naredna dana, moram da ih teram da nose majicu. Ali, ko se nije kupao u majici, ni ne zna kakav je taj osećaj.

Prvih dana se nosi sve na more. Baš sve što ste poneli za igru. Daske za plivanje, sve za naduvavanje, čamac, kantice i lopatice za pesak, lopta, reketi itd. Pored toga suncobran, prostirke, kreme, peškiri i nešto za jelo i piće. Znači, tata hobotinica, ili hodajući ringišpil nosa sve. Deca trčkaraju do plaže. Teško im je i kačket na glavi. Mama da bi izgledala kul u novom kupaćem i sa novom haljinom za plažu, nosi samo torbu sa neseserom i telefonom. Do plaže se staje nekoliko puta zbog kamenčića u papuči i „smeta mi kupaći kostim“ i sl.

Na većini plaža postoje ležaljke i suncobrani, ali skoro svi nose i svoj suncobran, da im se nađe, „da legnem gde ja hoću“. Verovali, ili ne deca više vole to da tata zabada suncobran, mama da legne na prostirku, nego da se iznajmi ležaljka. Jer, ako se iznajmi ležaljka, onda hoćemo da je i iskoristimo. Ali, ako nemamo, onda nam je svejedno, više vremena provodimo u vodi, igrajući se sa decom.

Vreme na plaži za jednu mamu prolazi redovnim mazanjem dece zaštitnim faktorom; čim izađe iz vode i osuši se. To je u toku dana 15-20 puta. Rečenice: „skloni se sa sunca“, „sedi u hlad“, „obuci majicu“, „izlazi iz vode“, „usta su ti ljubičasta“, „hoćeš da jedeš nešto?“, „jesi li žedna/žedan?“, „ideš u apartman!“, „ne može!!“, „nećeš to dobiti!!!“ su uobičajna konverzacija između dece i roditelja. Tata je tu za plivanje, bacanje u vodu, ronjenje i traženju raznih zanimacija iz vode, pravljenje kule i kopanje rupa.

U povratku sa plaže sledi tuširanje, mazanje kremom posle sunčanja. Ali, sve mora da bude brzo, da se što pre izađe u dvorište. Taman kad svi prođu ovaj tretman, sledi novo prskanje protiv komaraca. I pored svog mazanja, svi će malo pocrveneti, biće nekoliko ujeda komaraca, ili papadača, a oči će im biti crvene od vode.

I na kraju postavite pitanje, gde je tu odmor? Pa, nigde. Letovanje sa decom nije baš odmor-odmor, više je nalik preživljavanju na nepoznatoj teritoriji. Odmor je u čistom vazduhu, u nijansama plave, zvucima talasa i cvrčaka između faza preživljavanja.

Svake godine nešto novo se nauči, neke poteškoće se preguraju, deca su veća i tako posle 10 godina prakse, možete polako da se nadate da će da vam se vrati onaj vid odmora od početka. Da pročitaš knjigu na plaži, da na miru popiješ kafu, ili da si baš zadovoljan svojim izgledom. Do sada nisi se ni setila da imaš telo.

Formula za uspešno letovanje sa decom nalazi se u PROMENI LIČNIH OČEKIVANJA.




Komentari 1 komentar

Your email address will not be published.