Njeno veličanstvo VODA!

blog-image

Ne znam kako je kod vas, ali u našoj porodici voda ima skoro sveti status. Pijemo je, malo je reći, u hektolitrima. Ali, za našu decu ova čarobna tečnost ima mnogo više značenje, a pripisuju joj i dejstava koja nauka teško može da dokaže. Malo je reći da voda igra veoma važnu ulogu u rastu i razvoju naše dece. Prvo su je pili na flašicu sa cuclom, potom na čašu sa dve drške, poklopcem i silikonskom cevčicom/kljunom, pa smo prešli na obične čaše (doduše plastične) kako bi im pokazali da su sad velike, a zatim na kupovne flaše sa pipom (koje moj muž ne voli jer pipa mora da se vadi prljavim rukama, a zubima ih deca teško vade), da bi završili sa plastičnim flašama od 0,25 litara sa normalnim čepom u svakoj torbi.

Umirujuće dejstvo

Još kao bebe, čim naša deca zaplaču jedna od prvih stvari koju smo im nudili je flašica vode. Šta god da je bilo u pitanju, vodica je uvek uspevala da smiri situaciju.

Svemogući lek

Period kad su prohodala podrazumevao je padove koje je često pratila sirena plača. Uvek pri ruci je bila spremna flašica koja leči iznutra (bolne suzice), ali i spolja (bolna kolena).

Antistres dejstvo

U predškolskom i školskom periodu voda je prerasla u sredstvo za regulisanje stresa. Pila se pred nastup, pred kontrolni, na treningu kad „ne znam dalje“, kad se pojavi Deda Mraz koga prati ogromno pile, kada mi se ručak/večera ne sviđa pa sam odjednom žedna… Svaki put kad je dete izloženo nekom stresu telo odjednom vapi za vodom?!

Voda na putovanju

Naša deca su veoma uzbuđena zbog putovanja, bilo da je u pitanju kraća ili duža vožnja. Dešava se da zbog uzbuđenja (praćenog momentom igre i dosade) nekontrolisano ispijaju vodu. Samo gutljaj, pa još malo, pa takmičenje sa sestrom: ko ima više, ko ima manje vode u flaši. Veoma često je voda bila popijena i pre samog izlasaka iz grada. A, tada nastaje ne mali problem: „Piški mi se!“ Odlazak u toalet na auto-putu je povezan sa benzinskim pumpama, ali njih nema svakih kilometar, dva. Pravi, iskusni vozač se postaje tek posle desetak ovakvih situacija gde kolima ne možeš nigde da staneš, a gde svakim kilometrom dete postaje sve nervoznije. Da barem ja (tata), koji vozim, mogu da popijem malo vode kako bi problem nestao. Ali, ja nisam dete, pa na mene ne deluje ova magija.

Neću da spavam

Ovaj period počinje već u ranom uzrastu i uglavnom se vezuje za period kada deca treba da idu na spavanje. Ovo pogotovo važi u onim trenutcima kada su roditelji toliko umorni da jedva stoje na nogama i jedva čekaju da legnu i odmore. Deca su već odavno trebala da budu u krevetu, ali toliko su se zaigrala i sad ne mogu da se smire. Nisu žedna, ali izlazak iz kreveta, uzimanje čaša, sipanje vode i polako, ali baš polako ispijanje pune čaše vode uz istovremeno gledanje u televizor („šta to gledaju mama i tata?!“) produžava odlazak na spavanje za 5 do 10 minuta. Da je barem tako, ali eto njih opet posle pola sata… Ovo poslednje nema neko značenje. Polako počinjem da verujem da ima samo jedan cilj izluđivanje roditelja! Teško da bi i postavka boce od 5 litara pored kreveta rešila ovaj problem!?




Komentari 4 komentara

Your email address will not be published. Required fields are marked *