Noć veštica — Helovin

Noć veštica je praznik koji se obeležava 31. oktobra, noć uoči praznika Svih svetih. To je hrišćanski praznik kojeg slave uglavnom ljudi katoličke veroispovesti. Predstavlja početak trodnevnog obeležavanja podsećanja na mrtve, uključujući svece, mučenike i sve vernike.

Kako je nastao ovaj praznik?

Poreklo ovog praznika potiče iz vremena Kelta (narod koji je živeo i u našim krajevima između 500. godine pre nove ere i 500. godine). Praznik je posvećen božanstvu Šamhain. Kelti su svoju Novu godinu slavili 1. novembra. Verovali su da se tada duhovi preminulih vraćaju na zemlju i prave probleme i uništavaju im useve. Tada su keltski paganski sveštenici pravili ogromne lomače, a gde su se ljudi okupljali. Tu su božanstvima prinosili su žrtve, useve i životinje. Za vreme te ceremonije su nosili kostime sa životinjskim glavama i krznom.

Kako se proslavlja?

Ovaj praznik se proslavlja uz organizovanje kostimiranih zabava (maskenbala), rezbarenje lampi od tikvi, gledanje horor filmova i čitanje strašnih priča. Deca obučena u kostime idu od vrata do vrata tražeći slatkiše i uzvikujući „smicalica ili poslastica“ („trick or treat“) što „u prevodu“ znači: „Dajte nam slatkiše, ili ćemo inače biti primorani da uradimo nešto nevaljalo.“

Gde se proslavlja?

Noć veštica se proslavlja u Americi (SAD), Irskoj, Kanadi, Engleskoj, Švedskoj, Portoriku, Japanu, Novom Zelandu i u nekim delovima Australije. U zadnje vreme Noć veštica postaje popularna širom sveta.

Legenda o bundevi

Običaj pravljenja bundeve potiče iz Irske i legende o kovaču Džeku, koji je bio veoma domišljat i škrt. Naime, on je jednom prilikom prevario Đavola tako što mu je ponudio dušu u zamenu za piće. Đavo se pretvorio u novčić i platio Džeku piće. Džek ga je brzo stavio u džep gde se nalazio krst. Zbog toga se Đavo više nije mogao vratiti u svoj oblik. Tokom života ga je još nekoliko puta prevario. Kada je Džek umro, zbog svog grešnog života nije bio primljen u raj. Na vratima pakla dočekao ga je Đavo. Poslao ga je natrag u mrak, ali mu je dao komad uglja. Džek je imao repu u džepu koju je izdubio, a u nju je stavio ugalj. Nikada nije pronašao put do kuće. Tako je Džek O‘Lantern (Džek Fenjer) postao simbol duše koja je prokleta i koja luta između svetova.

Kako se legenda širila, a Noć veštica polako postajala sve popularnija u zemljama širom planete, tako se i priča menjala. Zbog toga su neki ljudi dubili paradajz, neki krompir, da bi na kraju opštepriznati simbol praznika postala bundeva.

Kostimi

Za Noć veštica nose se kostimi natprirodnih figura kao što su vampiri, čudovišta, duhovi, skeleti, veštice i đavoli. Kostimiranje je postalo popularno tek u dvadesetom veku, kako među decom tako i kod odraslih. U Njujorku postoji godišnja Helovin parada koju je pokrenula lutkarnica i proizvođač maski Ralf Le iz Grinviča. Parada privlači svetsku pažnju.

Hrana

Za Noć veštica sprema se „jeziva“ hrana. Ne postoji određeno šta se spema, nego je važno da ta hrana bude ukrašena, ili oblikovana što jezivije: hrana u obliku duhova, paukova, očiju koje plivaju u tečnosti, mumije, skeleti, zalogaji oblikovani u ljudske prste, mini čudovišta, lobanje i mozak. Najviše ideja možete naći na internetu i to pod frazom „halloween party food ideas for kids“.

“Trick-or-Treat za UNICEF”

Pre 68 godina UNICEF je započeo program za prikupljanje sredstava za humanitarnu podršku kao pomoć deci u zemljama u razvoju. Početkom Noći veštica 1950. godine, kao lokalni događaj u Filadelfiji u SAD, napravili su male narandžaste kutije od kartona i dali deci koja su učestvovala u manifestaciji Noć veštica da umesto slatkiša uzmu male donacije.

Od tada, milioni dece širom Sjedinjenih Država idu od vrata do vrata za Noć veštica sa UNICEF kutijicama, pozivajući se, “Trick-or-Treat for UNICEF!” Godišnja tradicija Kids Helping Kids, koja uključuje donacije velikih i malih, pomogla je da se prikupi oko 177 miliona dolara od 1950. godine.