Sedam nešto drugačijih Novih godina u svetu

blog-image

Nova godina je prošla pre dve nedelje, skoro da smo je već i zaboravili, ali nije to jedina Nova godina koja se proslavlja u svetu.

Pravoslavna Nova godina

Ova Nova godina se naziva još i Srpska Nova godina. To je praznik koji se slavi 14. januara po Gregorijanskom kalendaru. Iako nije zvanična Nova godina, rado se slavi u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Hrvatskoj, ali i Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji itd. Zanimljivo je da se proslavlja i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, kao i u nekim delovima Galske zajednice u Škotskoj.

Engleska Nova godina

U Velikoj Britaniji Novu godinu su slavili 6. aprila, na Blagovesti (po Bibliji dan kada je anđeo javio Mariji da će roditi Isusa). Ovu Novu godinu u Londonu su čekali sve do 1752. godine kada su prešli na 1. januar. Još dan-danas godišnji porez se računa od ovog datuma.

Francuska revolucionarna Nova godina

Francuski revolucionarni kalendar je kalendar predložen tokom Francuske revolucije (1789—1799). Francuska vlada ga je koristila oko dvanaest godina, od kasne 1793. do 1805. Nova godina se proslavaljala od jesenje ravnodnevnice 23. septembra. Kalendar je imao 12 meseci od po 30 dana, a nosili su nazive po imenima iz prirode (mraz – novembar, vetrovit – februar, seme – mart, plod – avgust).

Islamska Nova godina

Hidžrijski/Hidžretski kalendar se koristi za datiranje događaja u mnogim muslimanskim zemljama i univerzalno se koristi za određivanje islamskih svetih dana. Islamska nova godina je više kulturni događaj nego velika proslava. To je lunarni kalendar sa 12 meseci, odnosno 354 dana (11 dana kraće nego Gregorijanski kalendar). To je razlog što im se počeci ne poklapajau. Po islamskom računanju vremena ovoga dana počinje nova godina nakon Hidžre, bega proroka Muhameda iz Meke u Medinu. 2020. godine, 20. avgusta počela je nova hidžretska 1442. godina.

Kineska Nova godina

Kineska proslava Nove godine donosi nam nešto sasvim drugačije u odnosu na zapadnu tradiciju. Oni ovaj praznik nazivaju Prolećnim festivalom, ili Lunarnom novom godinom. Slavi se 15 dana. Za to vreme se organizuju zabave. Kineska Nova godina se ne proslavlja istog datuma svake godine, ali uvek između 21. januara i 19. februara. Praznik je zasnovan na kineskom kalendaru u čijoj je osnovi lunarni ciklus od 29 i po dana. Počinje novim mesecom prvog dana nove godine, a završava punim mesecom dve nedelje kasnije. Godine su nazive dobijale prema 12 srećnih životinja: pacovu, volu, tigru, zecu, zmaju, zmiji, konju, ovnu, majmunu, petlu, psu i svinji. Svaka životinja u ovom kalendaru ima svoje značenje, pa tako na primer osobe koje su rođene u godini zeca imaju predispoziciju da npr. dugo žive. To je najvažniji i najradosniji događaj za kineski narod, zasnovan na tradiciji dugoj skoro četiri hiljade godina.

Po kineskom horoskopu, 2020. godina je godina Pacova, a počela je 25. januara 2020. godine i završava se 11. februara 2021. godine.

Jevrejska Nova godina

Roš Hašana je naziv za jevrejsku Novu godini i ona na hebrejskom jeziku znači „glava godine“. Ovaj praznik se slavi najranije 5. septembra, a najkasnije 5. oktobra. Slavljenje ovog praznika ima veze sa rađanjem sveta. Obeležava se veoma ozbiljno, uz prisećanje na grehe i pokajanje. Duva se u šofar, a proizvdeni zvuci podsećaju na plač (vidi donji deo slike). Tada počinje period nazvan „Deset dana kajanja“ i završava se praznikom Jom Kipur. Običaj je da se na dan Roš Hašane služe jabuke sa medom, ali i raznovrsna jela, npr. kuvani jezik, ili bilo koji drugi deo glave životinje, što označava glavu tj. početak godine.

Tajlandska Nova godina

Ovu Novu godinu budistički vernici slave tokom trodnevnog vodenog festivala Songkran koji traje od 13. do 15. aprila. Songkran je u suštini religijski praznik, ali je zadnjih godina posato sinonim za zabavu, jer je tradicija da se ljudi masovno polivaju vodom na ulicama. Velike Budine statue prskaju vodu po prolaznicima, a u manjim selima mladi ljudi se prskaju međusobno iz zabave (vidi gornji deo slike). Ljudi takođe puštaju ribe u vodu u znak dobrote. Za ovaj praznik neophodno je poštovanje dres-koda. To znači da žene ne smeju nositi bikini, ni jednodelne kupaće kostime, a muškarcima je zabranjeno skidanje majice. Kada se slavi praznik potrebno je obući se kao što se oblačite svakog dana, jer festival Songkran ipak jeste religijski praznik koji zaslužuje da se kao takav ispoštuje. U međuvremenu su se ta pravila malo olabavila.




Komentari

Your email address will not be published.